Teško da je bilo kome ko je odrastao na vesternima – a bio je to obavezan bioskopski predmet u školovanju svih dečaka koji su stasavali u snažne i odvažne muškarce – promaklo da su Indijanci voz nazivali gvozdenim konjem.
U njihovom doživljaju stvarnosti ta ogromna, jureća, čelična naprava, veća i brža od svega što su u životu videli, nije ni mogla biti drugačije percipirana. To, međutim, voz nije učinilo manje vozom a više konjem, niti je promenilo njegovu suštinu koja se, u svemu, bitno razlikovala od konjske. Voz je, kako ga god Indijanci videli i nazivali, ostao predmet stvoren ljudskim umom i rukom, a konj živo i plemenito biće.
Kakve sve ovo ima veze sa protivustavnim pokušajem ozakonjenja homoseksualnih brakova, kreiranim i promovisanim od strane takozvanih drugosrbijanaca, logično je pitanje koje ovde, sa punim pravom, postavlja svaki pronicljivi čitalac. Reklo bi se, na prvu loptu, nikakve. Jer, kakva bi se analogija mogla napraviti između gotovo istrebljenih i zaboravljenih Indijanaca i silovitih i nadirućih drugosrbijanaca, kojima više ni nebo nije granica?
Nauka, i to pravna, međutim, osim analogije, poznaje još jedan komplementaran institut, bazično vezan za tumačenje norme, čiji je latinski naziv argumentum a contrario (razlog suprotnosti). On se, kako se iz samog naziva vidi, ne zasniva na sličnosti ili istovetnosti, već na suprotnosti u odnosu na ono što jeste predmet tumačenja. A kako se jedan kompleksan odnos, kakav ovaj između Indijanaca i drugosrbijanaca nesumnjivo jeste, ne može rastumačiti bez primene složenih naučnih konstrukcija, one će ovde, u najkraćem mogućem formatu, biti primenjene putem testa “misterije gvozdenog konja”.
Najpre analogija. Kada Indijanac iz vesterna ugleda voz, on ga u svojoj svesti zaista doživljava kao gvozdenog konja. To je jedino poređenje koje je on u stanju da napravi i jedino objašnjenje za ono što mu neverovatnom brzinom, verovatno u to vreme oko 40 kilometara na sat, promiče pred očima.
Kada drugosrbijanac – promoter ozakonjenja istopolnih zajednica, ispred sebe vidi nacrt nacrta tog nazovizakona, on to sebi ne može predstaviti nikako drugačije nego kao sliku i priliku legalizacije homoseksualnih brakova i on ga zaista tako i doživljava. Svi elementi, osim prava na usvajanje dece su tu, a i to će, veruje, uskoro doći. Analogija je, dakle, sasvim jasna. Vidiš jedno, a doživljavaš ga kao nešto sasvim drugo. Kako Indijanac, tako i drugosrbijanac.
A sada teži deo, argumentum a contrario. Indijanac, u svojoj naivnosti i neznanju, nije nikoga obmanuo, niti pokušao da iz svoje suštinske i terminološke neusaglašenosti sa tehnološkim napretkom nešto profitira. Kod njega nema nikakve lažljivosti, a kamoli pokvarenosti. Samo iskreno uverenje da pred sobom vidi furioznog, gvozdenog konja, na čijim će zaobljenim kopitama uskoro, život kakav je poznavao i kojim su on i njegovi preci vekovima živeli, zauvek odjuriti u prošlost.
Kod drugosrbijanca, tog finog i uglađenog glasnogovornika ozakonjenja istopolnih zajednica, sve je potpuno suprotno. Osim što nije ni najmanje naivan, u ponečemu nije čak ni neuk, a tehnološki ni najmanje ne zaostaje (primer: ekstremno uspešno tvituje do besvesti, a često i do bezumlja). Uz to, profit, odakle god stizao, oduvek je i zauvek jedini Bog kojem se klanja. Laž i pokvarenost su oruđa kojima se najrevnosnije služi. Da nije tako, otvoreno, jasno i glasno bi o aktuelnom ozakonjenju istopolnih zajednica govorio kao o legalizaciji homoseksualnih brakova, što ovo, po svojoj suštini i svim elementima i jeste. Ne bi nešto što su imovinska, nasledna i slična prava nazivao ljudskim pravima, i pored toga što zna da ona to nisu, niti bi se perfidno zalagao za kršenje ustava. Ne bi se u toj meri trudio da prikrije nešto do čega mu je toliko stalo i na čijim će krilima, nada se, odlepršati u blistavu budućnost.
Dakle, i argumentum a contrario je tu. A na osnovu njega možemo nepogrešivo zaključiti tri stvari. Prva, to što neko nešto nazove drugim, a ne pravim imenom, ne znači da to nešto, bio to voz ili zakon o legalizaciji homoseksualnih brakova, nije ono što stvarno jeste. Druga, onaj ko nešto, bio to voz ili zakon o legalizaciji homoseksualnih brakova, nazove drugim, a ne pravim imenom, ili ne zna o čemu je zapravo reč, ili odlično zna o čemu je reč. Treća, naš Indijanac iz vesterna je časno i moralno superiorno biće. A naš drugosrbijanac iz kružića dvojke? Pa, ne moraju se uzalud trošiti reči, samo treba primeniti argumentum a contrario.
I da, umalo da promakne. Da li je, možda, još neko primetio da je došlo do neverovatnog transfera agresije koja se odnekud prelila na prosečnog – a on je uvek, osim kada je ispodprosečan, prosečan – drugosrbijanca? Verbalne, a ona, pokazalo se, veoma lako prerasta u fizičku. Ali dobro. To verovatno nema nikakve veze sa Indijancima i misterijom gvozdenog konja.
Autor Dragan Dobrašinović
Naslovna fotografija: Michael Dodge/Getty Images
Izvor nadzor.org.rs, 22. mart 2021.
BONUS VIDEO:
