Srbija, Hrvatska i ekonomska neravnoteža

Ne smemo uvoditi barijere na ulaganja, ali moramo obezbediti tretman za srpske preduzetnike u Hrvatskoj kakav imaju hrvatski preduzetnici u Srbiji. To je princip reciprociteta

Ekonomske odnose između Republike Srbije i Republike Hrvatske neophodno je dalje unapređivati, pre svega rešavanjem nekih otvorenih pitanja, kao što su imovinsko-pravni odnosi preduzeća i fizičkih lica (uzurpacija srpske imovine zbog hrvatskog nepoštovanja Sporazuma o sukcesiji), stvaranje uslova za veći plasman kapitala srpskih firmi u Hrvatskoj, brže otklanjanje necarinskih i drugih prepreka u međusobnoj trgovini i dr. Potrebno je da se dve zemlje posvete razvoju dobrosusedskih odnosa i jačanju saradnje, jer su odnosi Srbije i Hrvatske od značaja za ceo region.

Treba otkloniti razne međusobne barijere, da se preduzećima iz obe zemlje olakša poslovanje, ubrza protok robe na graničnim prelazima, skrati vreme čekanja i usaglasi rad inspekcijskih i drugih graničnih službi. Tome treba da doprinesu uspostavljeni „zeleni koridori“ na Zapadnom Balkanu, koji su omogućili da roba, čiji je transport prioritetan, kroz regiju putuje brže nego ranije. Može se reći da su ekonomski odnosi dve zemlje, ipak, bolji od političkih, koji su i dalje opterećeni nekim brojnim nerešenim pitanjima iz prošlosti, pa se zbog zaokupljenosti političkim napetostima i čestim provokacijama iz Zagreba ne obraća dovoljna pažnja na zbivanja u ekonomskoj sferi.

Velika neravnoteža

Robna razmena između dve zemlje već nekoliko godina, počevši od 2017., iznosi oko milijardu evra godišnje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, proizvođači iz Srbije su na hrvatsko tržište u 2019. plasirali proizvode vredne 568 miliona evra, a hrvatski proizvođači u Srbiji 518 miliona evra. U 2020. srpski izvoz iznosio je 574 miliona evra, a uvoz 495 miliona evra. Jedan deo plasmana u Hrvatsku (oko 20 odsto) su, u stvari, robe koje se proizvode u hrvatskim firmama u Srbiji.

Pet glavnih izvoznih proizvoda Srbije u Hrvatsku u 2020. su: katode i sekcije katoda od rafinisanog bakra, suncokretovo ulje, hula-hop čarape od sintetike, ulje od suncokreta i šafranike, smolni cementi i ostale mase za zaptivanje. Pet glavnih uvoznih proizvoda Srbije iz Hrvatske u 2020. su: nerazvrstana roba po CT – roba na skladištenju, cement portland, električna energija, urea, hartija za talasasti karton.

Činjenica je da postoji velika neravnoteža u međusobnim stranim ulaganjima. Prema podacima Agencije za privredne registre, 2020. godine registrovano je 1.039 kompanija u većinskom vlasništvu hrvatskih preduzeća i građana, a procene su da su hrvatske kompanije u Srbiju, inicijalno i kroz poslovanje, investirale oko 900 miliona evra. Podaci Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja pokazuju da hrvatske kompanije u Srbiji zapošljavaju oko 10.000 radnika. U ovoj susednoj zemlji ranije je bilo desetak srpskih investicija u vrednosti oko 50 miliona evra. U poslednje vreme situacija se menja nabolje, pa su, prema podacima NBS, srpske direktne investicije u periodu od 2010. do septembra 2020. iznosile oko 109 miliona evra. Ako se obuhvate i ulaganja koja se plaćaju sa računa u inostranstvu, onda su ukupne srpske investicije u Hrvatskoj iznosile oko 350 miliona evra.

U Srbiji posluje veliki broj hrvatskih ćerki firmi i predstavništava, kao rezultat intenzivnijeg učešća hrvatskih preduzeća u privatizacionim procesima u Srbiji. To je rezultat strateškog pristupa države Hrvatske srpskom tržištu. Brojne hrvatske firme su se, intenzivnim učešćem u privatizaciji u Srbiji, pozicionirale na domacem tržištu posle 2000, uz snažnu podršku Hrvatske gospodarske komore. Zbog bitno promenjenih uslova poslovanja i izvoza posle ulaska Hrvatske u EU 1. jula 2013. i istupanja iz CEFTA sporazuma, pojedine hrvatske firme preselile su deo proizvodnje u Srbiju. Tako danas dobar deo hrvatskih firmi ima proizvodnju u Srbiji za srpsko tržište i tržišta ostalih zemalja CEFTA, ali i za izvoz u Evroazijsku ekonomsku uniju i druge zemlje.

Paketi čokolade „Najlepše želje“ Soko Štarka koji se nalazi u vlasništvu hrvatske kompanije „Atlantik grupe“ (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/Al Jazeera Balkans)
Paketi čokolade „Najlepše želje“ Soko Štarka koji se nalazi u vlasništvu hrvatske „Atlantik grupe“ (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/Al Jazeera Balkans)

Struktura hrvatskih ulaganja po delatnostima ukazuje da je najviše sredstava uloženo u poljoprivredu, proizvodnju nemetalnih i mineralnih sirovina, proizvodnju hrane i pića, proizvodnju mašina i uređaja, proizvodnju električnih mašina i aparata, osiguranje i penzione fondove, trgovinu na veliko i posredovanje u trgovini.

U Srbiji je stvoren povoljan ambijent za strane ulagače, što se ne može reći za Hrvatsku. Zvanično, nema diskriminacije u pogledu stranih investicija, ali brojni su načini kojima se otežavao plasman kapitala poreklom iz Srbije. Razlozi zbog kojih su srpske firme malo ulagale u Hrvatsku su: neblagonaklonost prema robama i investicijama iz Srbije, slučajevi diskriminacije srpskih preduzeća u privatizaciji hrvatskih firmi, brojne necarinske barijere, sporo eliminisanje niza administrativnih prepreka (komplikovana zakonska regulativa, nesređene zemljišne knjige, preveliki broj dozvola i saglasnosti koje treba obezbediti, sporo rešavanje sudskih predmeta, korupcija i dr.)

Hrvatska je, u stvari, blokirala investicije iz Srbije, a kupovala srpske firme. Prema tome, investicije između dve zemlje su do sada, uglavnom, bile jednosmerne. Od bivših jugoslovenskih republika, za srpska preduzeća najpristupačnija je BiH (posebno R. Srpska), dok je Hrvatska najzatvorenije investiciono tržište za srpske investicije, uprkos tome što je Srbija veliki broj kompanija, iz oblasti prehrambene industrije, prodala hrvatskim privrednicima.

Za ulagače iz Srbije nije postojala ni povoljna atmosfera u javnosti, tako da deo potencijalnih investicija nije ostvaren iz tih razloga. Bilo je nekoliko neuspešnih pokušaja privatizacija hrvatskih firmi od strane srpskih preduzeća, koji su propali zbog neprimerenog mešanja hrvatske države u poslovanje i privredu, dok pojedini srpski biznismeni, ipak, uspešno posluju u Hrvatskoj u oblasti poljoprivrede, turizma i hotelijerstva.

Princip reciprociteta

Potrebno je obezbediti veću prohodnost za srpski kapital u Hrvatskoj, kako bi se uravnotežili ekonomski odnosi. To se, očigledno, ne može ostvariti na nivou pojedinačnih pokušaja već, izgleda, jedino na visokom državnom nivou, u vezi čega se očekuje puna podrška hrvatskih državnih struktura. Ukoliko bi se striktno uveo princip reciprociteta, koji neki zagovaraju, to bi vodilo izbalansiranim investicionim odnosima, ali na nižem ukupnom nivou, što bi štetilo i srpskim kompanijama. Zato nije cilj da se sužava međusobna privredna saradnja, već da se obostranim naporima ona što više poveća.

Pojedini srpski privrednici zalažu se za normalne, recipročne, a ne asimetrične odnose, što je odraz zdravog patriotizma, koji podrazumeva zaštitu nacionalnih i državnih interesa u svim sferama, pa i u sferi ekonomije. Srpska vlada ne bi trebalo da uvodi bilo kakve barijere za ulaganja u Srbiju, ali mora iste uslove da izbori i za sve ovdašnje biznismene koji žele da prošire posao u Hrvatskoj. Ali ukoliko ovi napori ne urode plodom i ukoliko se nastavi sa ovom asimetrijom, trebalo bi za buduću investicionu saradnju uvesti princip reciprociteta, pa bi se tako za hrvatsko ulaganje kapitala u Srbiju morao obezbediti isti iznos i za srpske investicije u Hrvatskoj.

Granični prelaz Batrovci u smeru prema Hrvatskoj (Foto: Tanjug/Nikola Anđić)
Granični prelaz Batrovci u smeru prema Hrvatskoj (Foto: Tanjug/Nikola Anđić)

Zajednička je ocena da za ekonomsku saradnju između dveju zemalja ima prostora za njeno dalje unapređivanje. Iako bi tehnološka povezanost iz prethodnog perioda bivše zajedničke države trebalo da predstavlja jednu od osnova za pokretanje i obnavljanje viših oblika privredne saradnje, malo je primera viših oblika privredne, poslovno-tehničke saradnje između preduzeća iz Srbije i Hrvatske, kao što su zajednička ulaganja, kooperacija i dr. Bolje korišćenje potencijalnih mogućnosti privreda znatno bi unapredilo međusobne trgovinske veze i podiglo nivo ekonomije na obe strane. Unapređenje privredne saradnje realno je u oblasti prehrambene industrije, energetike, turizma, informacionih tehnologija, građevinarstva, metaloprerađivačke industrije. Postoje mogućnosti saradnje i na trećim tržištima, posebno u oblasti građevinarstva.

Struktura srpskih roba u robnoj razmeni sa Hrvatskom je nepovoljna, dominantne su sirovine i repromaterijal, kao i proizvodi nižih faza obrade. Realne izvozne mogućnosti srpskih firmi na tržištu Hrvatske postoje za: sveže voće, meso i mesne prerađevine, vino i alkoholna pića, građevinski materijal, proizvode crne i obojene metalurgije, metalsku i mašinsku industriju, farmaceutske proizvode i auto industriju. Prostor za unapređenje bilateralne robne razmene postoji, jer je u SFRJ razmena između dve republike bila oko pet milijardi dolara.

Činjenica da obe države spadaju u vodeće ekonomije ovog regiona ukazuje da bi bolje korišćenje potencijalnih mogućnosti znatno unapredio međusobne ekonomske veze. Zajedničko poslovno povezivanje putem klastera, kooperacije, zajedničkih projekata prekogranične saradnje, infrastrukturnih projekata i nastupa na trećim tržištima predstavljaju šansu za obe zemlje da unaprede privrednu saradnju. U prilog tome idu i sledeće činjenice: teritorijalna bliskost, nema jezičkih barijera, pre je reč o kompatibilnim, a ne konkurentnim privredama, koje imaju zajedničko nasleđe iz bivše privrede SFRJ. Rešavanje brojnih problema, inicijativa i prioriteta treba da bude stalni zadatak nadležnih državnih institucija, ministarstava, nadležnih stručnih službi i uprava Srbije i Hrvatske, kao i privrednih komora obe zemlje.

Privredna komora Srbije i Hrvatska gospodarska komora nastoje da unapređuju poslovne odnose u uslovima koronavirusa. Posledice ove zdravstvene krize na privrede su velike, iako se situacija malo poboljšala u odnosu na same početke pandemije. Najavljeno je osnivanje Zajedničkog odbora za promociju privrednih aktivnosti Srbije i Hrvatske u kojem će učestvovati predstavnici nadležnih ministarstava, carina i veterinarskih i fitosanitarnih inspekcija. Takođe, PKS će aktuelizovati otvaranje predstavništva u Zagrebu kako bi se, u saradnji sa predstavništvom HGK u Beogradu, osigurala što konkretnija pomoć preduzetnicima iz obe zemlje.

Sedište Hrvatske gospodarske komore (HGK) u Zagrebu (Foto: Wikimedia/HGK1852, CC BY-SA 4.0)
Sedište Hrvatske gospodarske komore (HGK) u Zagrebu (Foto: Wikimedia/HGK1852, CC BY-SA 4.0)

Bile su planirane razne manifestacije i aktivnosti preduzeća u obema zemljama, ali njihovo održavanje ne dopušta trenutna epidemiološka situacija. Ta neizvesnost negativno deluje na privrednu klimu i zato PKS i HGK nastoje da se poslovni odnosi, uprkos svemu, nastave i dalje razvijaju.

 

Dejan Jovović je naučni savetnik i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije

 

Naslovna fotografija: Tanjug/Zoran Žestić

 

Izvor Profit magazin, mart 2021.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u