M. Bećković: Možda Hrvatska pre usvoji zakon o ćirilici nego Srbija

Ovako, kako su krenuli sa bećarcem, moglo bi se desiti da Hrvatska pre usvoji zakon o ćirilici nego Srbija u kojoj je taj zakon već godinama čamio zaključan u nekoj ladici

U jeku rasprava o zakonu o ćirilici i serije tekstova koje objavljuje vaš list o ćiriličkom pismu – ćirilica je s neočekivane strane dobila jedno značajno priznanje koje je salvama oduševljenja i odobravanja dočekano ne samo u Srbiji nego i u takozvanom regionu. Kad bi propozicije dozvoljavale, to priznanje bi bez sumnje bilo ovenčano zlatnom plaketom za kolektivni podvig u tradicionalnoj anketi Večernjih novosti “Najplemenitiji podvig godine”.

Upućeniji čitalac se već dosetio o kakvom priznanju je reč. Naime, obožavaoci neprežaljenog kantautora Đorđa Balaševića okupili su se usred Zagreba i na Ilici, glavnoj ulici glavnog grada Hrvatske, krupnim ćiriličkim slovima ispisali ni manje ni više nego reč bećarac. Svi smo svesni da takav gest uveliko prevazilazi uobičajenu posmrtnu počast omiljenom pevaču. Sporedna su pitanja i ko je na tu ideju došao i ko je tu reč izabrao i ko je ispisao i da li je to delo jednog ili više autora.

I dalje se nagađa ko je to dozvolio. Još se ne zna ni ko je kome popustio ni da li su Srbi bili u obezbeđenju ni da li bi bilo pametnije da su se odlučili za kompromisno rešenje i umesto bećarac napisali bećarac. Zahvaljujući neodoljivom šarmu Đorđa Balaševića desilo se ono čemu se niko nije nadao ni verovao da se može desiti. Da čudo bude veće, sve se odigralo bez potezanja šmrkova i izvođenja konjice. Nije bitno ni koliko je ta reč opstala na tom mestu, kamere su je ovekovečile i ona je time tu zauvek ostala. Bilo kako bilo – reč je pala, crno na belo.

Svako ko se malo bolje razume u velikosrpsku hegemoniju, zna da Srbi osvajanja uvek počinju sa nekom što beznačajnijom rečju, a onda se na tu reč pozivaju i krenu da sve što stignu ispisuju ćirilicom. Daš im jednu reč, a oni navale sa svih trideset slova. Zato uvek treba voditi računa da stvar ne izmakne kontroli, pa da jednog dana dočekamo da neko ćirilicom piše šta mu padne napamet. Recimo – Nikola Tesla, Plitvička jezera, Lika,Knin, Glina, Petrinja…

Ni najugledniji kosmopoliti u najgledanijim emisijama ni najcenjeniji kolumnisti u najčitanijim medijima ni botovi ni tviteraši ni ostali aktivisti na društvenim mrežama nisu štedeli reči hvale za taj gest koji je i milionska publika na malim ekranima mogla da vidi svojim očima i uveri se da to nije ni lažna vest ni glasina, nego živa istina. Niko nije propustio da istakne koliki je to civilizacijski pomak ne samo za Balkan nego i čitav miroljubivi svet.

Svaka reč ispisana ćirilicom možda je mali korak za ćirilicu, ali je veliki za bećarac i ljubav među balkanskim narodima.

Euforija koju je reč bećarac ispisana ćirilicom usred Zagreba izazvala bila je ravna Proglasu o ujedinjenju 1918. godine i potpisivanju Bečkog dogovora o jeziku 1850. godine koji su i Vuk i Daničić potpisali latinicom. Ne može se preterati u pohvalama na račun hrvatskih vlasti koje su to dozvolile, mada bi u duhu pomirenja bilo poželjnije da je reč bećarac prevedena i ispisana latinicom kako bi mlađi naraštaji i dobronamerni prolaznici mogli odgonetnuti šta piše.

Posle svega, nije nerealno očekivati da čak i srpske vlasti ohrabrene hrvatskom nesebičnom hrabrošću, učine sličan ustupak i ispišu neku reč ćirilicom ako ne na Terazijama ili u Ulici srpskih vladara, a ono na nekom skrovitom mestu. Ovako, kako su krenuli sa bećarcem, moglo bi se desiti da Hrvatska pre usvoji zakon o ćirilici nego Srbija u kojoj je taj zakon već godinama čamio zaključan u nekoj ladici, da bismo na kraju čuli pitanje šta će nam pored tolikih zakona još i zakon o ćirilici.

Od bećarca ispisanog ćirilicom nema boljeg dokaza da ćirilica nije ugrožena.

Da je ugrožena ne bi pretrajala od Ćirila i Metodija do bećarca.

Malo ko zna, a još manje veruje, da više sveta piše ćirilicom nego latinicom. Ćirilica troši manje mastila od latinice. Da je zavisila od Srba, ćirilice odavno ne bi bilo.

Ovako razočarao ih je i Bil Gejts. Nadali su se da će ćirilica biti tehnološki prevaziđena. Ali kad je smislio program za kineski i arapski, ćirilica mu je bila najmanji problem. Da je zavisila od Srba ćirilice odavno ne bi bilo. Ali ćirilica ne zavisi od Srba nego Srbi od ćirilice.

Izmene zakona čame u fioci

Republički sekeretarijat za zakonodavstvo odbacio je postojeći Predlog izmena Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, kojima se štiti ćirilica.

Predlog izmena uradilo je 2017. godine Ministarstvo kulture u saradnji sa predstavnicima Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU. Predlog je prosleđen iz Ministarstva kulture vladinom Sekretarijatu za zakonodavstvo, a Novosti su svih ovih godina pratile neizvesnu sudbinu ovog propisa.

Tek ove nedelje Sekretarijat je obelodanio da smatra da predloženi zakon nije dobar i da Ministarstvo kulture može da piše novi. Otišli su i korak dalje tvrdnjom da nam uopšte nije ni potreban zakon koji bi zaštitio nacionalno pismo, već će taj posao raditi strategija kulture.

Lingvisti i pisci su ogorčeni najavama da se odustaje od donošenja zakona o zaštiti ćirilice. Ocenjuju da je taj postupak primer državne nebrige, neznanja, arogancije i ignorisanja struke kad su posredi identitetska pitanja. Oni, takođe, smatraju da na ove oluke utiče i politika, te da nekome ne odgovara da se donese zakon kojim se štite srpski jezik i pismo kao osnove identiteta našeg naroda.

 

Autor Matija Bećković

 

Naslovna fotografija: Tanjug/Sava Radovanović

 

Izvor Večernje novosti, 06. april 2021.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u