М. К. Бадракумар, аутор са Нови Стандард

Шта се дешава у Сирији између Турске и Русије?

Ердоган се у Сирији прерачунао тако да за њега више нема добрих опција. Русија је предуго попуштала Турској, која је пренапрегнута и споља и изнутра

Хаотична ситуација у Ираку чини да повратак на статус кво успостављен 2003. године буде незамислив. Али постоји и скривена америчка агенда

Већ виђено: НАТО делује као да је на ивици пропасти, апокалиптична предвиђања куљају са свих страна, али Америка и даље води главну реч

Процеп у односима Париза и Берлина иде у корист Вашингтону, али, парадоксално, такође и спутава систем западне алијансе

Украјина све више схвата да је толико жељено чланство у ЕУ само фантазија и да је побољшање односа са Русијом њена суштинска потреба

Иронично је да је пад Берлинског зида поставио егзистенцијалну дилему за западни савезнички систем

Повлачењем америчких снага са севера Сирије, Турска је постигла нешто што су Русија и Иран желели све време, али нису могли да остваре

Пробој са мртве тачке подједнако се може приписати доласку Зеленског на власт и све већем маневарском простору Кијева у односу на САД

Спремност Ријада да у истрагу напада дроновима укључи и УН указује да су Саудијци сигурни у кривицу Ирана. Али Трамп неће нови сукоб

Макрон и Путин, уз подршку Трампа, настоје да стратешки зближе Русију и Запад. Руско-украјинска размена заробљеника је први корак

Протести у Русији и Кини су покушај да се изведу обојене револуције. Иако у САД већ отварају шампањац, апел из Москве их је изненадио

Док САД хистерично прете санкцијама и другим последицама, Ердоган им додатно забија прст у око. Изгледа да више уопште не мари за претње

Зеленски полако успоставља директну комуникацију са Москвом, али Запад сасвим сигурно неће тај процес посматрати скрштених руку

Наводни план Кине да увлачи земаље у дужничко ропство заправо не постоји. То сведоче примери Грчке, Италије, Швајцарске и Француске