Иван Миладиновић - Нови Стандард

I. Miladinović: Mir koji je bio skuplji od rata

Kako i zašto je srpska vlada na čelu sa Nikolom Pašićem, pre tačno 105 godina, na današnji dan 1915. godine, odbila da prihvati predlog Nemačke za sklapanje separatnog mira

I. Miladinović: Kako su propali pregovori Draže i Tita

Gotovo svi Mihailovićevi neposredni saradnici koji su preživeli rat tvrde da je Draža od prvog časa, kada je ukrstio svoj pogled sa Titovim, sumnjao u sve oko vođe partizana

I. Miladinović: Crkva je uvek u istoriji povezivala srpski narod

Značajnu ulogu u ujedinjenju srpskih pravoslavnih crkava imao je regent Aleksandar jer je želeo da crkva bude snaga koja će povezati sve Srbe, bez obzira na njihove razlike i podele

I. Miladinović: Marks i Engels su nazivali Srbe zakržljalim narodom

Engels je, zajedno sa Marksom, Srbe ubrajao u male, zakržljale, „nužno kontrarevolucionarne“ narode, bez istorijske svesti, čija je jedina istorijska misija da nestanu u oluji svetske revolucije

I. Miladinović: Kako je Nemačka prebacila krivicu za I svetski rat na Srbiju

Taj prst krivice usmeren ka Srbiji, poput najgoreg virusa, širiće se narednih decenija, od Kominterne do mnogih naučnih i političkih institucija širom sveta. Sve do danas

I. Miladinović: Zašto Srbija nema dan početka antifašističke borbe

Ostaje otvoreno pitanje: zašto Srbija nema, od odluke Vlade 2001, svoj dan početka antifašističke borbe? Pogotovo ako se zasigurno zna da to nije sedmi jul

I. Miladinović: Kako je i gde formirana Komunistička partija Jugoslavije

Kako je podatak da prva KP Jugoslavije nije formirana ni u Beogradu 1919, ni u Vukovaru 1920, nego usred Moskve 1918, ostao na sporednom koloseku istorije

I. Miladinović: Moralna vertikala Iva Andrića

Kada bi se etička merila na koja se neki pozivaju, kada je reč o Andriću, primenila i na druge pisce ili naučnike, ne samo naše, svet bi ostao bez popriličnog broja velikana

I. Miladinović: Uloga sovjetskih obaveštajaca u atentatu na kralja Aleksandra

Prećutkivanje ovog dela istorije tridesetih godina prošlog veka nameće otvorene sumnje da se u ovaj krvavi događaj upetljala gotovo cela versajska Evropa

I. Miladinović: Uloga 25. maja u stvaranju Titovog kulta ličnosti

Vrhunac iskazivanja odanosti „voljenom maršalu“ bio je vidljiv svake godine na veličanstvenom sletu, koji je 25. maja upriličavan na stadionu JNA

Andrićeve simpatije za Dražu Mihailovića

Kako je otkriveno da je Ivo Andrić tokom okupacije simpatisao Dražu Mihailovića i ravnogorski pokret, i zašto je hrvatski nacionalizam smatrao najopasnijim

I. Miladinović: Napadi malodušnosti Josipa Broza

Prvi Brozov napad malodušnosti zabeležen je sedmog decembra 1941, neposredno posle pada Užičke republike. Kasnije se to desilo ponovo u operaciji „Konjićev skok“

Tito i krivotvorenje prošlosti uz načelo „i posle mene, ja“

Iz svedočenja koja su ostala i preživela „vunena vremena“, iz arhivskih dokumenata koja se otvaraju, danas je donekle moguće rekonstruisati istinu o njemu

Ko je bio Josip Broz Tito?

Gotovo svakog maja, u „Brozovom mesecu", evo već četrdeset godina mnogobrojni autori sa podneblja koje je nekad pokrivala Jugoslavija otvaraju večito pitanje – ko je bio Josip Broz Tito?